AUTOHIPNOZNO SAMOISCELJIVANJE

Osnovu misaonog lečenja čine i rezultati istraživanja biološko-energetskih sfera. Francuski
naučnici Etjen Gije i Kristina Ardi su u knjizi Alhemija života (1991) potvrdili vezu svesti
(misli) i tela: „Kapacitet genetičkog pamćenja prisutnog u DNK pokazuje da na različitim
nivoima organizacije mogu postojati vrlo raznovrsne svesti. Ako zaista postoji ono što bismo
mogli nazvati svešću na mikroskopskom nivou živog, verovatno da ta 'mikrosvest'
funkcioniše na još samostalniji način od nesvesnog, jer je vrlo udaljena od globalne svesti
čoveka. Posle istraživanja molekula DNK nije sporno da on ima telepatske mogućnosti”.
Mogućnosti samoisceljivanja organizma mislima i rečima ipak najubedljivije potvrđuje
postojanje delotvorne hipnoze, odnosno autohipnoze. To je ujedno potvrda da DNK,
podjednako kao i podsvest o kojoj je DŽozef Marfi pisao i knjizi Moć podsvesti,, „razume”
jezik osobe koja se misaono i rečima samopodešava.
Helmut Hansen je u knjizi Moć hipnoze ( 2006) podrobno objasnio za većinu ljudi jedan
udaljen i neshvatljiv svet – svet hipnoze. Prema njegovim istraživanjima Emil Kue (1857-
1926), čovek koji je razvio nauku o autosugestiji, prvi je shvatio da je suština hipnoze –
autohipnoza, i da je uvek reč o efektima autohipnoze. Uloga hipnotizera je da izazove kod
klijenta manje ili više snažnu mentalnu predstavu namere, koja se zatim ostvaruje
autohipnozom. Od Kuea potiče izreka: „Naše dejstvo ne podstiče volja, već sposobnost
imaginacije (mentalno predstavljanje)”. Njegov poznati zaključak je da svako može sam sebe
da hipnotiše i da je autosugestijom moguće izlečiti svaku svoju bolest. Doslovno je rekao:
„Naučite da sami sebe izlečite, vi to možete. Ja lično nisam još nikoga izlečio. Mogućnost
izlečenja leži u vama. Pozovite u pomoć svoj lični duh da služi vašem telesnom i duhovnom
zdravlju. Biće tu. On će vas izlečiti i bićete snažni i srećni”.
Kue je prvi u svetu navodio pacijente da ujutro i uveče po dvadeset puta sugestivno sebi
kažu: „Iz dana u dan mi je u svakom pogledu sve bolje i bolje”. Kasnije su veoma slične
iskaze usvojili psihoanalitičari. Često je govorio: „Dame i gospodo! Ja nisam ni lekar ni vidar,
a pogotovo nisam čarobnjak. Samo bih hteo da pokažem moju nauku o autosugestiji i njenu
naučnu primenu. Molim vas, nipošto nemojte verovati da moj metod čini lekarsku terapiju
savršenom. Ne želim i ne mogu da zamenim lekara, ali njemu i vama hteo bih u ruke da
predam važno sredstvo za lečenje. Hteo bih da vam pokažem i kako čovek može uspešno da
se bori protiv svojih raspoloženja i strasti, i postane pravi majstor u vaspitavanju samoga
sebe i svoje dece. Nemojte da podcenjujete snagu mašte. Čovek koga muči nesanica
zamišlja da ne može da spava. On želi da spava, ali je njegova uobrazilja jača od umora.
Snažnija je od želje. Astmatičar bi hteo da lakše diše, da diše i po magli, mucavac bi hteo da
tečno govori – ali i kod njih je uobrazilja moćnija. Volja kaže 'hoću', ali uobrazilja odgovara
'ne mogu'. Snaga uobrazilje uvek pobeđuje”.
Budući da je nesporna moć misli i da postoje proverene naučne metode za samoisceljivanje,
jasno je da svaki čovek kombinacijom autohipnoze i naloga, koje je veoma precizno odredio
akademik Georgij Sitin, može da se samoisceli, samopodešavanjem svog organizma.
Uostalom, misao (informisana energija) je osnova ideje. Iz ideje nastaje vizuelna predstava.
Tek kad postoji jasna mentalna predstava može da se sprovede sugestija. Sugestija je
14
podsvesno ostvarenje ideje oblikovane u mentalnu predstavu. Ona može da deluje samo
ako je izazvala stvaranje vizuelnog utiska. Na stvarnost deluje samo ono što je moguće
predstaviti, potpuno osmisliti i „mentalno videti”. Život čoveka određen je vizuelnim
predstavama, a u mislima se mogu predstaviti i potom ostvariti svi naumi.
Uspešnost sugestije umnogome zavisi od vere. Hipnotizer ne može da deluje bez čvrstog
uverenja – mora da veruje. Klijent ne može da prihvati sugestiju bez poverenja i uverenja –
dakle, bez vere. Kada čovek podleže nečijem ili svom duševnom uticaju, rađa se vera koja
tom uticaju odgovara.
Nipošto nije svejedno šta čovek misli. Misli su presudne za buduće događaje. To je razlog što
čovek ne bi smeo nikad da razvija negativnu misao, pogotovo ne bi smeo da nešto negativno
izgovori. Svaka loša misao mora da se zameni ispravnom, pre nego što se oblikuje u vizuelnu
predstavu i nanese neku i nekome štetu. Dok ne počne da kontroliše svoje misli čovek nije ni
svestan njihove neizmerne snage.
LJudska podsvest ne razume reči, već samo mentalne slike. Sugestija može da bude
nezavisna od logike, s obzirom na to da svaki čovek može da veruje, da stvara uobrazilje
(imaginacija) i da su svi ljudi sugestibilni. Pokazalo se, kada su televizija i štampa o nekom
neprekidno govorile kao o jednom od najvećih hipnotizera svih vremena, koji za nekoliko
sekundi može svakoga da hipnotiše i koji još nikada nije doživeo neuspeh (na primer, o
Anatoliju Kašpirovskom, ili Alanu Čumaku), većina prisutnih je na prve izgovorene reči pala u
hipnozu. Samo zato što su to i očekivali. Kada sagovornici očekuju uspeh tada će se uspeh
besumnje ostvariti. U svakom slučaju deluje princip već stvorene vizuelne predstave, koji
pobija svaku eventualno suprotstavljenu volju.